Srbijanski politički disident i politički analitičar, dr. Boban Bogdanović, iz egzila u Švicarskoj govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Republika Srbija ulazi u završnicu pred izbore 25. oktobra. Što je danas najveći problem Aleksandra Vučića?
-Njegov najveći problem je izborni poraz i ono što dolazi posle njega.
Personalizovana vlast navikne se da sve odluke, sve institucije i sve bezbednosne poluge posmatra kao produžetak volje jednog čoveka. Međutim, izborni dan može da otvori proces koji više nije moguće kontrolisati na isti način.
Postoji pitanje koje je za Vučića možda važnije od samog broja osvojenih glasova:
Ko će sutradan držati ključeve sistema?
Ko će kontrolisati bezbednosni aparat?
Ko će odlučivati o ljudima koji su godinama bili deo njegove strukture moći?
Najveća greška personalizovane vlasti jeste uverenje da kontrola izbornog procesa automatski znači i kontrolu dana posle izbora.
Vučić svakodnevno govori o izborima, pobjedi i slabosti svojih protivnika. Kako to komentirate?
– Ako ste sigurni u pobedu, zašto o njoj govorite svakog dana?
Ako ste uvereni u sopstvenu snagu, zašto toliko vremena posvećujete objašnjavanju slabosti protivnika?
Zašto omalovažavate političkog protivnika i iznosite najgnusnije laži o njemu?
Politička sigurnost ne zahteva neprekidno uveravanje javnosti.
Kada vlast svakodnevno govori o sopstvenoj pobedi, to može biti pokušaj da se unapred oblikuje percepcija rezultata, jer iza svega stoji epska krađa.
Važno je, međutim, da se ne posmatra samo ono što vlast govori, već i ono što se događa izvan njenog političkog okvira.
Studentski pokret upravo je takav faktor.
Njegova pojava pokazala je da politički život Srbije ne mora zauvek da se odvija između dve unapred određene strane.
Što konkretno očekujete 25. oktobra? Vjerujete li da će izborni rezultat biti prihvaćen bez ozbiljne političke krize?
– Očekujem da će nacionalsocijalista i Šešeljev mali od palube poznatiji kao Vučić pod nadimkom Oskar, čak i uz rizik veoma ozbiljnih posledica, proglasiti izbornu pobedu i u situaciji u kojoj je stvarni izborni rezultat ne potvrđuje.
Ukoliko bi se to dogodilo, posledice bi mogle biti dramatične.
Kada se politička volja vlasti postavi iznad izborne volje građana, sukob može da izmakne kontroli, a cena takvog scenarija mogla bi biti i potoci ljudske krvi i neizbežan građanski rat.
A on je spreman na tu cenu, jer su mu ruke već ogrezle u krvi i to do lakata.
Analize na koje se pozivam, uključujući procene koje se rade svakodnevno na terenu u Srbiji ukazuju na ogromnu, mogu slobodno reći, gotovu sigurnu pobedu studentske liste i ostvarivanje rezultata koji bi joj omogućio da samostalno formira vladu.
To je na osnovu analiza više nego ozbiljna procena, a ne unapred utvrđen Vučićev izborni ishod, ali smatram da je važno ozbiljno razmotriti i takav scenario.
Za mene, dakle, najvažnije pitanje nije ko će prvi proglasiti pobedu.
Najvažnije je da li će građani moći da utvrde da li je njihov glas zaista odlučio ishod izbora.
Kakav je vaš odnos prema studentskoj listi?
– Verujem da „Slobodna Bosna“ zna da je moja podrška studentima od samog početka bila nedvosmislena.
Bio sam među prvim političarima u egzilu koji su javno podržali ono što su studenti pokrenuli. Nisam im ponudio samo političku podršku, već sam im stavio na raspolaganje svoje znanje, iskustvo i mogućnosti, sa jasnim ciljem da se promeni sistem u Srbiji.
Ta podrška nije bila jednokratna izjava za medije. Ona je svakodnevna. Ipak, ne mislim da je potrebno da se o svemu govori javno, niti da se svaki oblik pomoći pretvara u političku samopromociju.
U politici postoje stvari koje je važnije uraditi nego o njima govoriti.
Studenti imaju priliku da pokažu da politika ne mora da bude vlasništvo profesionalnih političara.
Njihova najveća vrednost nije u tome što bi trebalo da zamene jednog čoveka drugim, već u mogućnosti da promene način na koji se vlast razume i vrši.
Ali postoji i opasnost – studentski pokret ne sme da postane produžena ruka stare opozicije, niti novi personalizovani centar moći.
Njegova snaga zavisi od autonomije, odgovornosti i sposobnosti da izgradi institucije koje neće zavisiti od jednog imena.
Kazali ste, citiram: „Prvi put sam dio nečega čiji ljudi drže svežanj ključeva u rukama“! Što ste htjeli kazati?
– Postoji jedna rečenica koju ću ostaviti bez dodatnog objašnjenja: „Prvi put sam deo nečega čiji ljudi drže svežanj ključeva u rukama.“
Neka svako tu rečenicu razume u skladu sa sopstvenim iskustvom politike i moći.
Ponekad je dovoljno znati da ključevi više nisu tamo gde su godinama bili.
Kada biste morali izdvojiti najveću opasnost koja studente čeka nakon 25. oktobra, što bi to bilo?
– Najveća opasnost bila bi da pomisle kako se politička borba završava onog trenutka kada se utvrdi izborni rezultat.
Izbori mogu da otvore vrata, ali ne garantuju da će kroz njih proći institucionalna promena.
Studenti moraju da sačuvaju svoju autonomiju, da ne pristanu na unapred određene političke podele i da razumeju da odgovornost počinje onda kada se dođe u poziciju da se odlučuje.
Politički sistem nije stabilan zato što jedan čovek kontroliše sve njegove ključeve. Stabilan je onda kada nijedan čovek ne može da ih prisvoji.
Zato je moj zaključak jednostavan – pravi test nije dan izbora. Pravi test je jutro posle izbora.
(M.I.)
