Direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović ocijenio je da odlazak Aleksandra Vučića sa vlasti neće automatski značiti i kraj politike koja je godinama oblikovala odnose Srbije sa susjedima.
U intervjuu za CdM poručuje da su pred Srbijom ključni zadaci uspostavljanje vladavine prava, reforma službi bezbjednosti, oslobađanje medija i utvrđivanje odgovornosti za zloupotrebe prethodnog režima. Govoreći o Crnoj Gori, upozorava da politika miješanja u unutrašnje stvari susjednih država nije počela sa Vučićem, te da navodi iz Sky prepiski, prema kojima je njegov sin Danilo Vučić uzimao novac od kriminalnih struktura za finansiranje litija i političkog djelovanja protiv tadašnje crnogorske vlasti, zahtijevaju ozbiljnu istragu, prije svega u Crnoj Gori. Božović ističe da će stvarni prekid sa dosadašnjom politikom zavisiti od toga da li će nova vlast u Srbiji poštovati suverenitet Crne Gore i njen evropski put.
Da li se Srbija približava kraju političke ere Aleksandra Vučića? Šta dalje čeka Srbiju?
Građani su na izborima jasno rekli da ovo kraj Vučićeve vlasti. Sada treba obezbediti da izborni poraz jednog autokratskog režima postane stvarna demokratska promena. To su dva povezana, ali različita procesa. Vučić jeste izgubio na izborima, njemu povratka više nema, ali njegove kriminalne mreže u institucijama, tužilaštvu, službama, privredi i medijima su i dalje tu.
Pred Srbijom je zato ozbiljan posao. Treba sprovesti miran prenos vlasti, formirati odgovornu vladu i osloboditi institucije od partijskog upravljanja. Posebno je važno da se ne dozvoli da ljudi koji su na bilo koji način održavali taj kriminalni sistem sada promene političku pripadnost i time kupe oproštaj od odgovornosti. Ako ovoga puta propustimo kao društvo da položimo popravni ispit koji smo pali “6. oktobra” 2000. godine, sledeću šansu nećemo imati.
Ovo je velika pobeda građana i studentskog pokreta ali njen pravi domet meriće se time koliko će, sa jedne strane, buduća vlast biti odlučna da uvede vladavinu prava, sprovede lustraciju, reformiše službe bezbednosti i oslobodi medije, i sa druge strane, koliko će biti spremna da prihvati kontrolu i ograničenja. Profesor (Dragoljub) Mićunović je stalno ponavljao da nema dobre vlasti, već samo dobro kontrolisane vlasti.
Šta bi trebalo da budu prvi potezi Studentske liste? Da li bi prioritet trebalo da budu institucije, korupcija, mediji ili spoljnopolitički kurs?
Očekivanja građana su ogromna. Prvi zadatak je da pokažu kako razumeju mandat koji su dobili. Građani su tražili pravdu, odgovornost i institucije koje rade svoj posao. Potrebno je sada iskoristiti priliku i uraditi sve što je propušteno 2000.godine. Reforma službi bezbednosti i otvaranje dosijea bi bilo suštinski važno jer je ovo jedinstvena prilika za katarzu kroz koje srpsko društvo mora da prođe ukoliko želi da živi u demokratiji i miru sa svojim susedima.
To podrazumeva da se izvrše i reforme u pravosuđu kako bi se omogućile nezavisne istrage i sprečila praksa političkih naloga policiji i tužilaštvu. Odgovornost za pad nadstrešnice mora biti utvrđena do kraja, bez zaštićenih, sa osuđujućim presudama.
Sloboda medija kao prioritet, tu posebno mislim na RTS. Javnost treba da zna šta vlast radi, na šta se troši novac i ko donosi odluke u naše ime. Javni servis mora da se iz korena promeni i izgradi na temelju odgovornosti prema javnom interesu kako bi nepristrasno i objektivno izveštavali.
Ni spoljnopolitički pravac neće moći puno da čeka. Srbija mora da pokaže da evropske integracije shvata kao prihvatanje demokratskih pravila igre, uključujući odgovoran odnos prema susedima. Ne može se graditi pravna država u Srbiji i istovremeno podržavati podrivanje institucija u regionu. U tom smislu pozdravljam istupe predstavnike Studentske liste Šoškića i Srdanovića po pitnaju Crne Gore.
Šta politički pad Vučića znači za Crnu Goru?
Priliku da Crna Gora odahne i da se fokusira na ove dve godine u završnici evropskih integracija. Očekujem slabljenje politike koja je odnose sa Podgoricom koristila za unutrašnje potrebe vlasti u Beogradu, a pitanje položaja Srba pretvarala u sredstvo političkog pritiska.
Ipak, ne treba imati iluziju, takva politika nije počela sa Vučićem i neće nestati njegovim porazom. Ideja da Beograd ima pravo da odlučuje o Crnoj Gori starija je od njegove vlasti. Ima je i među ljudima koji su mu se protivili. Zato je važno kakvu će regionalnu politiku voditi nova vlast.
Za mene je merilo jasno: Crna Gora je suverena i nezaisna država čiji građani sami odlučuju o svojoj budućnosti. Srbija treba da gradi odnose poverenja. Ulazak Crne Gore u EU bio bi uspeh čitavog regiona, a demokratska Srbija u tome treba da vidi i sopstveni interes.
Kakav odnos prema Crnoj Gori očekujete od Studentske liste?
Očekujem jasno poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i ustavnog poretka Crne Gore. To podrazumeva i poštovanje njenog građanskog karaktera, nacionalnog identiteta Crnogoraca i prava svakog građanina da se slobodno izjašnjava.
Da li će Studentska lista takvu politiku dosledno zastupati, još treba da vidimo. Ne bih joj unapred pripisivao ni demokratsku doslednost u svim pitanjima ni nameru da nastavi staru politiku. Pokret je okupio ljude različitih uverenja, a zajedničko protivljenje Vučiću ne znači automatski i diskontinuitet u odnosu prema regionu.
Hoće li SPC nakon izbora promijeniti pristup Crnoj Gori? Koliko je njeno djelovanje povezano sa državnom politikom Srbije, a koliko sa sopstvenim interesima?
Ne očekujem da Crkva Srbije promeni odnos prema Crnoj Gori odlaskom Vučića. Smatram je, u političkom smislu, retrogradnom institucijom koja održava velikodržavni nacinalistički koncept odgovoran za ogromna stradanja u regionu. Ona je čuvar te politike, pa njene ambicije neće nestati promenom vlasti.
Od Metodijevog negiranja crnogorske nacije do Joanikijeve predstave o Crnoj Gori kao „maloj Ukrajini“ postoji kontinuitet neprijateljstva prema svemu crnogorskom.
Objavljeni navodi iz Sky prepiski, prema kojima je Danilo Vučić u januaru 2020. uzimao novac od mafije za finansiranje litija i političkog delovanja protiv tadašnje crnogorske vlasti, zahtevaju ozbiljnu istragu, ne samo u Srbiji nego pre svega u Crnoj Gori. Crnogorsko tužilaštvo se hvali rezultatima ali ostaju nemi na spregu kriminalnog novca iz Srbije, političkog uticaja i crkvene mobilizacije u Crnoj Gori.
Gdje je granica između legitimne brige za prava Srba u regionu i političkog uticaja na susjedne države?
Ta granica mora biti nedvosmislena. Srbija može da podržava očuvanje kulture, ali transparentno i uz poštovanje zakona susedne države. Ne može pod tim izgovorom da ruši i bira njene vlade, usmerava njene institucije ili osporava njen identitet.
Srbi u Crnoj Gori su građani Crne Gore, sa svim pravima da učestvuju u njenom političkom životu. Njihova nacionalna pripadnost ne obavezuje ih na poslušnost bilo kojoj vlasti u Beogradu. Jednako tako, niko u Beogradu nema mandat da govori u ime njih.
Beograd je navodnu ugroženost Srba u regionu koristio kao glavni izgovor za mešanje u unutrašnje poslove susednih država. Time je produbljivao podele i održavao sukobe, a ljude koje je navodno štitio pretvarao u sredstvo svoje politike. Demokratska Srbija mora da prekine sa tom praksom.
Šta bi bili prvi konkretni pokazatelji da Srbija mijenja politički kurs, a ne samo retoriku?
Izgradnja odnosa dve države na ravnopravnim pozicijama. Prvi pokazatelj bio bi da Beograd prestane da se ponaša kao da ima pravo da odlučuje o unutrašnjim pitanjima Crne Gore. To znači prestanak pritisaka na njene institucije, kampanja protiv crnogorskog identiteta, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, i korišćenja državnog novca i crkvenih veza za političko mešanje. Zato pozdravljam najavu ljudi sa SL da će se proveriti na šta se koristio novac iz Srbije u Crnoj Gori. Javnost mora da zna kome je taj novac odlazio, za čije interese i sa kakvim političkim ciljem.
Očekujem jasnu podršku evropskom putu Crne Gore i poštovanje njenog građanskog i sekularnog karaktera.
Najkonkretniji test biće da li će odustati od korišćenja navodne ugroženosti Srba kao opravdanja za tutorstvo. Srbi u Crnoj Gori imaju svoja prava i svoje političke izbore. Ne treba da budu instrument Beograda.
Šta se poručuje hapšenjem čelnika sektora bezbjednosti?
Ova hapšenja mi više liče na obračun unutar stare garniture nego na dokaz da je tužilaštvo konačno počelo da radi svoj posao nezavisno. Zato ne bih žurio da u njima vidim početak vladavine prava.Istraži Karte
Smatram da VJT u Beogradu i Nenad Stefanović snose ogromnu odgovornost za urušeno poverenje u pravosuđe. Njihovu ulogu tokom obračuna vlasti sa studentima i pobunjenim građanima vidim kao ulogu pretorijanske garde Aleksandra Vučića. Ne mogu sada jednim hapšenjem da izbrišu tu odgovornost i predstave se kao nosioci promena.
Potrebno je ispitati i njihovo postupanje: koje su predmete pokretali, koje ostavljali po strani i da li je zakon primenjivan selektivno radi zaštite vlasti.
Ljudi koji su pravosuđe podredili opstanku jednog režima ne mogu da predvode njegovo oslobađanje. Njihov rad mora biti predmet nezavisne kontrole, a ne preporuka za novu vlast.
